Mreža za podršku nezaposlenim ženama 45+

“Mreža za podršku ženama 45+” formirana je u okviru projekta “Javnim zagovaranjem do ekonomskog osnaživanja žena 45+“ koji je dobio podršku od Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno društvo“, program koji podržava švajcarska agencija za razvoj i saradnju SDC, a sprovode „Helvetas Swiss Intercooperation“ i Građanske inicijative.

“Mrežu za podršku ženama 45 +“ čine udruženja žena koja su kroz zajedničke aktivnosti u prethodnom periodu uticala na rešavanje ovog ekonomskog i društvenog problema. To su „Žene na prekretnici“ iz Beograda, kao nosilac projekta, zatim „Laris“ iz Čačka, „Putokaz Kragujevac“ i „Miona“ iz Aleksandrovca. Osnovni cilj Mreže za podršku ženama 45+ je da doprinese povežanju zapošljivosti žena starijih od 45 godina na teritoriji Republike Srbije, rukovodeći se principima ravnopravnosti I antidiskriminacije.

Mreža za podršku nezaposlenim ženama 45+ realizovala je tokom protklih godinu I po dana projekat u okviru kojeg je, kroz proces javnog zagovaranja sa donosiocima odluka i drugim ključnim akterima, nastojala da utiče na poboljšanje ekonomskog položaja žena starijih od 45 godina koje su jedna od najranjivijih grupa na tržištu rada.

Mreža za podršku ženama 45+ inicirala je da žene starije od 45 godina budu prepoznate kao ranjiva I teško zapošljiva kategorija u Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. Do 2030. Godine. Udruženja Laris I Putokaz su podnele inicijative lokalnim gradskim upravama u Čačka I Kragujevca da žene 45+ budu prepoznate kao teško zapošljive kategorije u Lokalnom akcionom planu zapošljavanja. Udruženje Miona je iniciralo da gradska uprava opštine Aleksandrovac donese Lokalni akcioni plan zapošljavanja, čime bi se olakšalo zapošljavanje teže zapošljivih kategorija, uključujući žene 45+.

Žene starije od 45 godina u Srbiji su dvostruko diskriminisane, po polu i po godinama starosti. Teško se zapošljavaju iako su i dalje oslonac porodicama u kojima žive, brinu o starijima i deci, vode domaćinstva i od njih se najviše očekuje.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi (2018), od milion žena starosne dobi 45-64 godine, gotovo polovina ne radi zato što su nezaposlene ili neaktivne. Među ženama koje i dalje traže zaposlenje (55.500 žena), najviše je onih koje su bez posla ostale zbog stečaja preduzeća (42,8%), žene koje su obavljale poslove privremenog ili sezonskog karaktera (38,3%), žene koje su imale sopstveni biznis koji su okončale (5,2%), kao i žene koje su iz drugih razloga ostale bez posla (13,7%). Gotovo 60% sada neaktivnih žena još uvek nije ostvarilo pravo na penziju i njihov ekonomski položaj i kvalitet života u trećoj dobi su pod velikim rizicima.

Položaj žena na tržištu rada je dodatno otežan usled izbijanja pandemije. Prema istraživanjima SeCons – grupe za razvojnu inicijativu, bez posla tokom vanrednog stanja u prvih mesec dana ostalo je oko 200.000 ljudi. Od ovog ukupnog broja, 70%, odnosno oko 140.000 su žene. Reč je o ženama koje su bile stalno zaposlene, zaposlene pod ugovorom, neformalno zaposlene (na pijacama i uličnim tezgama…)